субота, 28. јун 2008.

DUGO TOPLO LETO





Vruće, vruće, vruće. Ne žalim se, obožavam leto i da se ja pitam moglo bi komotno da traje barem 10 meseci. Veliki deo dana provodim u bašti. Još nisam krenula na reku, na kupanje, mislim da je voda još hladna, dok mojoj mladjoj ćerki to ne predstavlja problem. Za nju hladna voda ne postoji, po ceo dan je na kupanju. Starija ćerka je na moru, muž je na pecanju ili u garaži, a ja konačno imam dovoljno vremena za sebe i svoja interesovanja - Joj živote, divan li si!
Danas je Vidovdan, crveno slovo - znači ništa od ručnih radova. Ko li je to izmislio, apsolutno sam protiv, ali šta vredi kada je to duboko usadjeno u moju psihu (mama, baba i ostali). Kakve to ima veze sa verom? Moraću sa tim jednom da raščistim zauvek, ali...
Srećom tu je moje cveće. Pozdrav svima iz mog cvetnog carstva!


субота, 07. јун 2008.

BEZ NASLOVA

Ovih dana heklam ko luda, ne znam šta me je spopalo. U stvari, znam. To me tako smiruje, heklanje i cveće. Pustim si neku muziku i heklam „sve u šesnaest“. Onda lepo izadjem u dvorište i zaronim u moje cvetno carstvo. U stanju sam satima da čeprkam, čupkam ili samo razgledam šta je sve niklo, šta je procvetalo. Divota. Nije baš da imam nekakve velike probleme, one uobičajene, na koje sam već navikla. Uglavnom finansijske i sve što iz toga proizilazi. Misli o budućnosti, ne moje već moje dece. Ta me razmišljanja okupiraju u poslednje vreme, tj. zadnju godinu, kako je moja starija ćerka završila srednju školu, a mladja ima još godinu dana do srednje. Razmišljam u kakvom svetu to živimo. Bilo je bolje našim precima dok nije bilo ovoliko televizija, novina i svega ostalog. Sa svih strana nas bombarduju nekakvim nesrećama, kao da se samo nesreće dešavaju. Da ovaj moj zapis ne bi postao nekakva tragikomedija, bolje je da prestanem na vreme i završim u vedrom raspoloženju. Znači, heklajte i štrikajte i udrite brigu na veselje.






U prethodnom javljanju sam spomenula poklon prijateljici i evo ga, gotov je, a uz njega slede i par malih koje trenutno radim, pa ću ih pokazati sledeći put.

уторак, 03. јун 2008.

Zadovoljstvo darivanja

Uživam da primam poklone, ali sa istim zadovoljstvom i poklanjam. Još je veće zadovoljstvo što će mojih ruku delo završiti u dalekoj Americi. Ovo je poklon za majku moje prijateljice, koja je spletom tužnih ratnih okolnosti završila na drugom kraju sveta. Uradila bih veći stolnjak, ali nije bilo vremena. Razmišljajući šta bih joj poslala, nešto da je podseća na rodni kraj, dodjoh na ideju da sama napravim poklon, a znam da uživa u ručnim radovima i da ih je nekada rado radila.

Evo poklona:



U žaru želje za poklanjanjem započeh još jedan set od ovalnog i okruglog miljea. Trenutno je u izradi, slike slede u sledećem postu, a namjenjen je koleginici sa posla koja se sprema za operaciju, da joj malo skrenem misli.