Vuneni topić za mamu i ćerku

Sećate se onih započetih radova. Evo, završen je još jedan. Ma ne ostavljam ja ništa nedovršeno, samo sam malo spora. Ovaj topić je završen sa teškom mukom, jer nisam imala dosta vune, pa sam kombinovala i kombinovala. Zadovoljna sam rezultatom, a najbolje od svega je što je to dvostruki topić, znači nosi se na dva načina. Ja ga nosim ovako:

a moja cura ovako:

nemam šemu, a ideju sam negde našla i to je letnja varijanta:

p.s. postavila sam šemu za prethodni stolnjak.

Mudrost dana:
Talmud - Stvari ne vidimo kakve jesu, nego ih vidimo kakvi smo mi.

Jedan manje

Jedan započeti rad je gotov. Rupičasti šal. Radi se jako jednostavno, što se na slici i vidi, tako da nije potrebna šema. Jako je efektivan. Malo sam se pokajala što sam ga uradila u dve boje, ali u suštini sam zadovoljna.

Definitivno sam zaražena šalomanijom. Već planiram sledeći, kod koga će rupice biti okrenute u suprotnom smeru, tj. radi se po dužini. Još samo da nadjem odgovarajući pamuk. Sledeći će biti šiven od kvadratića, videla sam negde na netu, još samo da se setim gde.

TUNIKA I ŠAL

Praznici, prehlade, ukućani opsednuti pucačkim igricama sve me je to malo omelo u pisanju novog posta, ali radilo se tu i tamo. Moram priznati da sam napravila bar dvadesetak fotografija, ali ili moj aparat nije baš ili sam ja totalni antitalenat, nikako da napravim dobre fotke, so ovo je najbolje što sam umela.
Ljubičasta tunika:

Ljubičasti šal:

Kako ne objavljujem redovno postove moram se prisetiti šta sam sve uradila i prekopati po arhivi.

Mudrost dana:
Dostojevski"Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost, onda nisi darovao, već prodao."

RECIMO RUKAVI

Ovo je nešto jako zgodno. Kako se vidi na slikama primenljivo je na tri načina, možda neko može izmisliti još koji. Ne znam kako bih to mogla nazvati, nije baš bolero, a može i tako. Slike baš nisu najjasnije, radjen je iz jednog dela glatkim bodom, a celom dužinom ide trostruka pletenica.

Način I - maneken je moja mladja ćerka:

Ovako izgleda s ledja:

Način II - kao šal:

Način III - kapa - šal, maneken je moja lutka koju sam dobila kao mala, tako da sada ima negde oko 30 godina. Bila je verna prijateljica trima curicama: meni, starijoj ćerki i mladjoj ćerki. Još je uvek u prilično dobrom stanju. Nadam se da će se družiti i sa mojim unukama.

Crvena majica

Crvena majica je davno završena, ali nikako da je slikam. Kako je danas fino vreme izašla sam napolje da se slikam, jer na dnevnom svetlu uvek ispadnem bolje, što nije razlog da se pokažem. Stidljiva sam, šta ću. Nisam baš zadovoljna fotografijom, ali ’ajde. Planiram još da uradim nekakav kaiš, možda samo neki gajtan ili deblji kaiš, još nisam odlučila.

Današnje popodne sam provela u dvorištu. Kosila sam travu i malo uredjivala cvećnjak. Nisam ni osetila, a dan je prošao i smračilo se. Mislila sam malo da heklam, ali iznenadni gosti su me omeli u tom naumu. Mrzim kad mi nešto pokvari planove. Ta mi druženja nekako dodju ko gubljenje vremena. Svašta bih mogla da radim, a ne da vodim isprazne razgovore i da slušam tudja hvalisanja. Onda iz dosade palim jednu cigaretu za drugom i na kraju mi bude muka, malo od cigareta, a malo više od osećaja nemoći da nešto promenim, a da ne ispadnem bezosećajna. Šta ću, nekako mi više leže ova virtuelna prijateljstva. Svašta nešto saznam, biram sama šta mi je interesantno, a šta ne, a kad mi dosadi jednostavno se isključim. Super fora, što kažu u reklami.