уторак, 30. децембар 2008.

SREĆNA NOVA GODINA

Evo još malo ukrasa i novogodišnjih aranžmana iz domaće radinosti. Još je par dana ostalo do dočeka, možda vas moji ukrasi inspirišu da i sami napravite nešto slično. Ja svaki dan nešto novo dodam. Osim ljubičaste, zlatno mi je trenutno skroz in, samo da šljašti, što se iz priloženog može videti. Najčešće u kupovinu idem sa drugaricom, koja je moja čista suprotnost. Ona kupuje ukrase plave i srebrne boje, ništa previše sjajno, sve umereno i decentno - kako ona kaže, a ja da je što sjajnije, čisti kič. Ovo su radosni praznici i te mi boje popravljaju raspoloženje. Možete misliti kada jedna drugoj delimo savete.























Svim dobronamernim posetiocima želim

SREĆNU NOVU 2009. GODINU!





субота, 20. децембар 2008.

Sneško Belić

Jako me vesele svi pozitivni komentari i da vam se moji ukrasi svidjaju. Evo i Sneška Belića.
Kao i ostali ukrasi, uradjen je od plastičnih vrećica (pun pogodak Januar). Mislim da je interesantnije nego da je od konca ili vunice, jer ovako ima sjaj koji je neophodan za novogodišnje dekoracije. Izrada ovih ukrasa je jako jednostavna, samo treba znati heklati. Nemam šemu, jednostavno krenem, pa šta ispadne. Za neke sam koristila žicu kao kalup, pa je obheklala (srca, zvezdice ...). Neke sam dodatno dekorisala perlicama, ruže ili pompone sam radila kao klasične pompone od vunice, a za to koristile ručke od vrećica koje su prekratke da se sa njim hekla, ali za ovo idealne. Plastične vrećice prvo izrezati u trake širine 2-3cm, sve zavisi od debljine vrećica. Trake spajam i tako nastanu dugačke trake koje zatim heklam u željene oblike.



Uradila sam još par dodataka mom ljubičastom ambijentu. Tri jestučnice, nisu baš nekakve komplikovane izrade, čisto da pokažem čime se bavim ovih dana.



недеља, 07. децембар 2008.

Novodogišnji ukrasi

Kako sam se zadnjih godina pri novogodišnjom dekoracijom kuće i jelke orijentisala na crveno i zlatno, ove sam godine poželela da promenim boje u skladu sa ovogodišnjom omiljenom bojom - sve nijanse ljubičaste. Bilo bi suludo kupovati sve nove ukrase, jer ko će znati kako ću biti raspoložena sledeće godine, pustila sam mašti na volju i prošlog vikenda bila kreativna. Bacila sam se na izradu lila ukrasa, zlatne sam rešila da iskoristim. Sasvim sam zadovoljna kako su ispali.

Na ovoj sam slici okitila lozicu, tek da vidim kako će to otprilike izgledati na jelci. Mislim da će biti super kada se dodaju i zlatni ukrasi.

Možete li pogoditi od čega su napravljeni ukrasi. Ako nekog zanima sledeći put ću objasniti

субота, 22. новембар 2008.

RECIMO RUKAVI



Ovo je nešto jako zgodno. Kako se vidi na slikama primenljivo je na tri načina, možda neko može izmisliti još koji. Ne znam kako bih to mogla nazvati, nije baš bolero, a može i tako. Slike baš nisu najjasnije, radjen je iz jednog dela glatkim bodom, a celom dužinom ide trostruka pletenica.

Način I - maneken je moja mladja ćerka:
Ovako izgleda s ledja:

Način II - kao šal:








Način III - kapa - šal, maneken je moja lutka koju sam dobila kao mala, tako da sada ima negde oko 30 godina. Bila je verna prijateljica trima curicama: meni, starijoj ćerki i mladjoj ćerki. Još je uvek u prilično dobrom stanju. Nadam se da će se družiti i sa mojim unukama.



уторак, 11. новембар 2008.

LILA, LILA, LILA


Još sam u lila- ljubičastoj fazi. Evo novih tabletića



Ove ružice su zaista široko primenljive: šalovi, kape, u kosi, na garderobi, kao dekoracija u kući... Planiram da ih uradim u svim bojama. Ima par zanimljivih šema na ovom sajtu. - www.mypicot.com

p.s. zahvaljujem svima na pohvalama i komentarima.

недеља, 26. октобар 2008.

Uspelo i neuspelo prikrivanje fleka

Ovo je moj najomiljeniji stolnjak koji sam uradila pre desetak godina. Sama sam korigovala šemu, jer je bio preveliki. Tokom godina bio je prelivan raznim vrstama tekućina i uvek sam uspešno uspevala da otklonim fleke, ali su one posle izvesnog vremena počele da se pojavljuju. Stajao je tako par godina i sada sam došla na ideju da ga ofarbam, ali desilo se ono što sam i predpostavljala, fleke su ostale vidljive. Sve jedno je dobio počasno mesto na stolu, jer me ukućani uveravaju da su jedva vidljive.











Ovaj primer je daleko uspešniji. Džemper, koji je još uvek u nosivom stanju, ali sa par flekica. Priateljica se bavi vezom i tako dodjoh na ideju da i ja pokušam. Naglašavam da je ovo moj prvi vez i vrlo sam ponosna. Ćerka je džemper odmah obukla i rekla mi je da su njene drugarice oduševljene vezom. Žao mi je da slike nisu jasnije.














I na kraju, ljubimac - mladji je rezervisao donju policu tako da sam je morala osloboditi za njega. Svakim danom zauzima sve više prostora i potiskuje ostale ljubimce, moraćemo malo da ga naučimo kolegijalnosti.









субота, 18. октобар 2008.

Jesen na selu

Prošli vikend je bio fenomenalan, a izgleda da će i ovaj. Posle jučerašnjeg kišnog dana, osvanulo je prelepo sunčano jutro. Prošlu nedelju smo proveli na selu, bila je berba kukuruza, pa smo malo pripomogli. Evo par sličica prelepog seoskog pejzaža.








Sećate se ovih ovčica, baš su narasle





















Što se tiče ručnog rada, pošto mi je hitno trebalo nešto ljubičasto, jer smo krečili ove godine u neku nijansu, ja bih je nazvala boja jorgovana, izradili sam jedan brzopotezni stolnjak i par tabletića.










субота, 20. септембар 2008.

ZIMA, ZIMA , EPA ŠTA JE

Hladno, hladno, hladno. Pre dva mesece sam pisala sasvim suprotno. Leto je zaista proletelo, ima li simbolike u tome. Teško se nosim sa ovom hladnoćom, došla je nekako iznenada. Nismo imali vremena za privikavanje. Žarko očekujem Miholjsko leto.

Malo cveća, kao protivteža.









Dolazi doba hrizantema, tome se radujem. I naravno groždje. Mada ovde groždje nije kao u mom rodnom kraju. Zvuči kao stereotip, ali zaista nije. Ovde se uzgaja druga vrsta groždja, na koju sam se privikla, ali da mi je samo jedan grozd iz dedovog vinograda... Krenula sam u suprotnom smeru nego što sam planirala i ovde se zaustavljam.

Evo slike miljea koji sam poklonila prijateljici koja odlazi u penziju. Mogu vam reći da joj zavidim, ima 53 godine, super izgleda i dobija na poklon svo vreme ovoga sveta da radi šta želi. Uz ovaj milje dolaze još dva mala potpuno identična, osim u veličini, pa nema potrebe da i njih pokazujem.














недеља, 24. август 2008.

NEPOZVANI GOST



Stalno bijem bitke sa raznim nametnicima koji pohode moje dvorište i vršljaju po mom cveću. Ako zanemarim kućne ljubimce koji mi za svu ljubav i pažnju koju im pružam vraćaju tako što rovare po mojoj bašti i iskopavaju moje cveće da bi zakopali sve što pronadju, tu su i razni insekti i najdosadnije biljne vaši i naravno puževi koji tamane kadifice, hrizanteme i lepe kate. Jutros me je iznenadio jedan neobičan puž koga sam prethodno uslikala, a zatim ga prebacila kod komšije jer on uzgaja samo koprive i razne trave. Videla sam svakakve puževe, ali ovaj je zaista neobičan.
Evo konačno sam ispeglala četvrtasti stolnjak i ponosno ga pokazujem.






недеља, 20. јул 2008.

JEDAN SASVIM OBIČAN DAN

Tri sata posle ponoći. Ne patim od nesanice, ako je to neko pomislio. Vrlo jednostavno, ja sam noćna ptica. Dok sav normalan svet spava, ja usisavam. Dan mi je prekratak za sve stvari koje volim da radim, pa onda one dosadne, a neophodne poslove, kao što je kuvanje, čišćenje i ostalo, obavljam noću, kad već nemam kud. Dok usisavam padaju mi na pamet razne stvari, a onda sedam za komp da to i zapišem iz bojazni da ću to do sutra zaboraviti. A tok mojih misli tekao je ovako. Prva misao mi je bila da kad padne mrak ne valja čistiti kuću, nemam pojma zašto. Druga misao je - time nikom ne činim nikakvo zlo, zašto onda to ne bih smala da radim. Sasvim je logično da ako nikoga, pa ni sebe ne povredjujemo nekom radnjom onda je ona sasvim prihvatljiva i ispravna. Nemam pojma zašto me misli o veri ispunjavaju sve više u poslednje vreme. Strašno mi smetaju te nekakve zabrane koje se javljaju u svakoj veri. Uvek sam tražila konkretan odgovor na svako pitanje, a u veri je toliko pitanja na koja se ne može konkretno odgovoriti. Prvenstveno tu mislim na muško - ženske odnose, porodicu, razne običaje. Nekako mi to vremenom postaje bistrije i sve mi se čini da konkretnih odgovora i nema. Jednostavno to tako mora biti. Svet jedino tako i može da funkcioniše. Nivo naše svesti je takav da moraju postojati dogme i pravila, ne mislim na zakon. Plašim se da bi došlo do potpunog haosa da toga nema. Tradicionalni odnosi u porodici, mesto žena u istoriji, sve mi to polako dobija smisao. Muž mi je često u šali (a možda i ne) govorio da se za ženska prava borim ispred Skupštine, a ja mu odgovarala da se borim za svoja prava, a ne za ženska prava.
Nivo naše svesti, pobožnost veća u neobrazovanijim sredinama, praznoverja veća, tradicionalne porodice gde muž nosi pantalone, a žena je domaćica. Ženama su postavljene veće zabrane, koje one mogu da prevazilaze. Žene mogu da radjaju, a to muškarci nikako ne mogu da prevazidju ma koliko se trudili. Žene su tu superiornije, pa je postignuta nekakva jednačina. Kada naša svest bude puno razvijenija, kada svi ljudi postanu obrazovaniji sve će biti drugačije, ako pre toga ne dodje do kataklizme. Preteška pitanja za ove kasne sate. Laku noć!

Ovo je pisano pre par dana tj. noći. Nisam bila sigurna da li to objaviti, ali neka. Te noći sam se tako osećala.
Evo sličice dva tabletića urajdenih po uzoru na stolnjak koji sam uradila prijateljici. Pošto sam i njoj uradila tri tabletića uz stolnjak, a zaboravila da ih slikam. Završila sam i četvorougaoni stolnjak i prezadovoljna sam kako je ispao, ali nije ispeglan, pa ću sliku objaviti sledeći put.


CARPE DIEM NARODE!

субота, 28. јун 2008.

DUGO TOPLO LETO





Vruće, vruće, vruće. Ne žalim se, obožavam leto i da se ja pitam moglo bi komotno da traje barem 10 meseci. Veliki deo dana provodim u bašti. Još nisam krenula na reku, na kupanje, mislim da je voda još hladna, dok mojoj mladjoj ćerki to ne predstavlja problem. Za nju hladna voda ne postoji, po ceo dan je na kupanju. Starija ćerka je na moru, muž je na pecanju ili u garaži, a ja konačno imam dovoljno vremena za sebe i svoja interesovanja - Joj živote, divan li si!
Danas je Vidovdan, crveno slovo - znači ništa od ručnih radova. Ko li je to izmislio, apsolutno sam protiv, ali šta vredi kada je to duboko usadjeno u moju psihu (mama, baba i ostali). Kakve to ima veze sa verom? Moraću sa tim jednom da raščistim zauvek, ali...
Srećom tu je moje cveće. Pozdrav svima iz mog cvetnog carstva!


субота, 07. јун 2008.

BEZ NASLOVA

Ovih dana heklam ko luda, ne znam šta me je spopalo. U stvari, znam. To me tako smiruje, heklanje i cveće. Pustim si neku muziku i heklam „sve u šesnaest“. Onda lepo izadjem u dvorište i zaronim u moje cvetno carstvo. U stanju sam satima da čeprkam, čupkam ili samo razgledam šta je sve niklo, šta je procvetalo. Divota. Nije baš da imam nekakve velike probleme, one uobičajene, na koje sam već navikla. Uglavnom finansijske i sve što iz toga proizilazi. Misli o budućnosti, ne moje već moje dece. Ta me razmišljanja okupiraju u poslednje vreme, tj. zadnju godinu, kako je moja starija ćerka završila srednju školu, a mladja ima još godinu dana do srednje. Razmišljam u kakvom svetu to živimo. Bilo je bolje našim precima dok nije bilo ovoliko televizija, novina i svega ostalog. Sa svih strana nas bombarduju nekakvim nesrećama, kao da se samo nesreće dešavaju. Da ovaj moj zapis ne bi postao nekakva tragikomedija, bolje je da prestanem na vreme i završim u vedrom raspoloženju. Znači, heklajte i štrikajte i udrite brigu na veselje.






U prethodnom javljanju sam spomenula poklon prijateljici i evo ga, gotov je, a uz njega slede i par malih koje trenutno radim, pa ću ih pokazati sledeći put.

уторак, 03. јун 2008.

Zadovoljstvo darivanja

Uživam da primam poklone, ali sa istim zadovoljstvom i poklanjam. Još je veće zadovoljstvo što će mojih ruku delo završiti u dalekoj Americi. Ovo je poklon za majku moje prijateljice, koja je spletom tužnih ratnih okolnosti završila na drugom kraju sveta. Uradila bih veći stolnjak, ali nije bilo vremena. Razmišljajući šta bih joj poslala, nešto da je podseća na rodni kraj, dodjoh na ideju da sama napravim poklon, a znam da uživa u ručnim radovima i da ih je nekada rado radila.

Evo poklona:



U žaru želje za poklanjanjem započeh još jedan set od ovalnog i okruglog miljea. Trenutno je u izradi, slike slede u sledećem postu, a namjenjen je koleginici sa posla koja se sprema za operaciju, da joj malo skrenem misli.

недеља, 18. мај 2008.

Ruže u maju










Nedelja prolazi brzo kao i obično. Popodne je tako ugodno, da ga je prava šteta provoditi za kompjuterom, ali par minuta i onda opet odlazim u dvorište. Pravi mali raj, trud se evidentno isplatio. Preprezadovoljna sam. Moje ljubimice ruže raskošno se šepure, ne mogu da odolim a da ih vam ne pokažem.





Neki dan smo prošetali do reke koja je prelepa.









Normalno da sada imam manje vremena za ručni rad, ali nisam ga sasvim zapostavila. Radim jedan okrugli stolnjak, ali sličica će biti tek kad završim.

петак, 25. април 2008.

MILJE CVETNO POLJE

Uspela sam da nadjem malo vremena da vam pokažem poslednji ručni rad. Već neko vreme sam se uhvatila heklanja i to me drži. Ovo je

milje cvetno polje






Kako vidite, radjen je iz kvadratića koji se mogu dodavati u nedogled. Čipka u mustri mi se nije dopala pa sam malo improvizovala. Mislim da nije ispalo loše, šta više, prezadovoljna sam.

четвртак, 10. април 2008.

Crvena majica

Crvena majica je davno završena, ali nikako da je slikam. Kako je danas fino vreme izašla sam napolje da se slikam, jer na dnevnom svetlu uvek ispadnem bolje, što nije razlog da se pokažem. Stidljiva sam, šta ću. Nisam baš zadovoljna fotografijom, ali ’ajde. Planiram još da uradim nekakav kaiš, možda samo neki gajtan ili deblji kaiš, još nisam odlučila.




Današnje popodne sam provela u dvorištu. Kosila sam travu i malo uredjivala cvećnjak. Nisam ni osetila, a dan je prošao i smračilo se. Mislila sam malo da heklam, ali iznenadni gosti su me omeli u tom naumu. Mrzim kad mi nešto pokvari planove. Ta mi druženja nekako dodju ko gubljenje vremena. Svašta bih mogla da radim, a ne da vodim isprazne razgovore i da slušam tudja hvalisanja. Onda iz dosade palim jednu cigaretu za drugom i na kraju mi bude muka, malo od cigareta, a malo više od osećaja nemoći da nešto promenim, a da ne ispadnem bezosećajna. Šta ću, nekako mi više leže ova virtuelna prijateljstva. Svašta nešto saznam, biram sama šta mi je interesantno, a šta ne, a kad mi dosadi jednostavno se isključim. Super fora, što kažu u reklami.

субота, 15. март 2008.

Prvi pravi post


Zaboravljeni stolnjak je završen, doduše malo pre no što je trebalo, ali nije mi se više dalo da ponavljam isti uzorak. Ovako dopire do ivice stola, a trebalo je da pada barem 20-ak cm.

Crvenu pamučnu majicu sam završila, ali je trenutno oprana, pa ću je pokazati sledeći put. Trenutno heklam stolnjak, više milje iz delova, pa mi se ne da pisati, odoh da heklam.

Još samo ovo da vidite. U selu je bilo prinova pa vam se pohvaljujem. Zar nisu medeni?